Velike zimske zadušnice obeležavaju se 22.februara. Naša Crkva je propisala posebne dane, Zadušnice, i to četiri puta godišnje, kada se posebno molimo za pokoj duša u Gospodu usnulih. Zadušnice nikada nisu u vreme posta, niti padaju u postan dan, jer su uvek u subotu. Peku se kolači od belog brašna, koji se ponekad zovu „prosfore“. Spremaju se rakija, pivo, vino, voda, a u nekim mestima se iznosi i žito. Tog dana se posećuju i uredjuju grobovi naših dragih, obavlja se parastos ili pomen, osvećuje se žito, sveštenik prekadjuje i preliva vinom grob, pale se sveće za pokoj duša, a ako su nam srodnici sahranjeni daleko i nije moguće otići na groblje, onda se u crkvi služi pomen.
Jerej Ognjen Juzbašić iz ivanjičke crkve Sveti car Konstantin i carica Jelena kaže da iznošenje hrane na groblja nije hrišćanski već narodni običaj kojem se crkva ne protivi, ali ipak poziva na umerenost:“U svemu treba biti umeren. Hrišćanski je spremiti žito, održati molitvu za pokoj duše naših najmilijih koji više nisu sa nama.“
Žito nas simbolično podseća na Hristove reči da zrno tek kad umre rod donosi, i to ne u zemnom mraku, nego u svetlosti sunca. Žito je simbol smrtnog tela i besmrtne duše u svetlosti Carstva nebeskog. Sveća je simbol svetlosti Hristove. On je rekao: „Ja sam svetlost svetu.“ Ta svetlost treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih.
){kind=link}
&description=&image=https://upik.rs/wp-content/uploads/2025/02/9f90802f62a05a3e961eb5ffdda7e573-1024x748.png){kind=link}